Кебара, Марина [29.01.1963], филолог.
В 1989 г. окончила филол. фак. Белградского университета, отделение славистики, каф. рус. яз. и лит-ры. До работы в ун-т. преподавала рус. яз. в крагуевацких гимназиях, а также работала директором издательства «Лира» (Крагуевац).
В 2015 г. на филол. фак. Крагуевацкого университета под руководством проф. Тияны Ашич защитила док. дис. на тему «Психолингвистический аспект языковой игры как метаязыкового контекста (рефлексивов) в анализе сербской и русской языковой личности (сквозь призму новой риторической парадигмы Бахтина)».
С 2009 г. работает на фак. филол. и искусства Крагуевацкого университета в качестве преподавателя рус. яз.; с 2012 г. также преподает рус. яз. на юр. фак. После защиты док. дис. получила звание доц.
Научные интересы: психолингвистика, сопоставительное изучение сербской и русской языковой личности, детское языковое творчество (неологизмах и окказионализмах).
Док. дис. «Психолингвистический аспект языковой игры как метаязыкового контекста (рефлексивов) в анализе сербской и русской языковой личности (сквозь призму новой риторической парадигмы Бахтина)» (Крагуевац, 2015) посвящена психолингвистическому и метаязыковому исследованию феномена языковой игры — прежде всего ее рефлексивных форм — в сопоставительном анализе сербской и русской языковой личности; работа опирается на риторическую концепцию М.М. Бахтина.
Кн. «Языковая игра в свете прецедентности: (интегративный лингвистический, психолингвистический и лингвокогнитивный подход)» (Крагуевац, 2021) развивает положения диссертации: в работе объединены лингвистический, психолингвистический и лингвокогнитивный подходы к анализу языковой игры как явления, тесно связанного с прецедентными феноменами культуры.
Издания. Језичка игра у светлу прецедентности: (интегративни лингвистички, психолингвистички и лингвокогнитивни приступ). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2021.
Статьи. Психолошки аспекти комуникативно-индивидуализованог приступа у индивидуализованој настави страног (руског) језика // Славистика. Књ. XV. Београд, 2011; Психолошке основе лингвистичке теорије Јана Бодуена де Куртенеа као пионирски допринос настанку психолингвистике // Савремена проучавања језика и књижевности: зб. радова са IIIнаучног скупа младих филолога Србије. Год. III. Књ. 1. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2012; Појам језичке способности са аспекта психолингвистике – метод анализе језичке семантике // Наука и идентитет: зб. радова. Књ. 6/1. Пале: Филозофски факултет, 2012; Психопоетски приступ између Лотмановог метатекста и Бахтиновог туђег говора на роману Евгеније Оњегин А.С. Пушкина // Радови Филозофског факултета на Палама. 2012. № 14; Језичке антиномије у дечјем стваралаштву и стваралаштву за децу – психолингвистички приступ // Књижевност за децу и омладину – Наука и настава: зб. радова. Књ. 15. Јагодина, 2012; Корелативитет дечјег језичког стваралаштва у форми неологизама (субкултура) и народне традиције (култура) // Наука и традиција: зб. радова. Књ. 7. Пале, 2013; Лингвокогнитивна функционална анализа дечјих неологизама као метајезичких рефлексива у језичкој игри // Српски језик. 2016. № 1; Фоно(морфо)семантика дечјих оказионализама као прецедент лингвистичког експеримента у уметничком дискурсу // (Српски) језик у комуникативној. Крагујевац, 2017; Рефлексивно-непосредна форма дечјих неологизама у светлу поимања дечјег језика // Језик, култура, образовање. Ужице, 2018; Језичка слика света и концептосфера у роману Шлем ужаса Виктора Пељевина // Наука без граница II (међународни тематски зб.). Књ. 4: Пејзажи ума. Косовска Митровица, 2019; Еративи, хетероними властитих имена и интернет жаргонизми у роману «Шлем ужаса» Виктора Пељевина // Узданица. Год. XVIII. 2021. № 1.
Н.В. Мороз